Sanja Ivić, "The Third Reich of Dreams: Dreams in Jungian Psychology," Jung Journal: Culture and Psyche, Vol. 19, Issue 2, 2025, pp. 169-180.
https://www.tandfonline.com/journals/ujun20
Ovaj naučni rad primenjuje analitičku psihologiju Karla Junga na političke studije, istražujući kako su totalitarni režimi uticali na kolektivno nesvesno. U ovom radu analizirani su snovi predstavljeni u knjizi Šarlot Berad Treći rajh snova: Noćne more jedne nacije 1933–1939, oslanjajući se na analitičku psihologiju Karla Junga i njegove koncepte senke (mračnijih, potisnutih aspekata psihe) i kolektivne senke (mračnih, nesvesnih aspekata psihe grupe – obično nacije, kulture ili društva – koji su potisnuti, poricani ili projektovani na druge). Jungova analitička psihologija je posebno relevantna za današnju globalnu političku atmosferu – svet polarizovan autoritarnim tendencijama i široko rasprostranjenim projekcijama senke na ideološke ili etničke „druge“.
Jungova psihološka istraživanja odražavaju duboku egzistencijalnu anksioznost modernog pojedinca koji je rastrzan između sukobljenih ideologija, političkih sistema i globalnih sukoba. Jungovi uvidi su aktuelni i u današnje vreme, kada se uzmu u obzir tenzije između liberalne demokratije i rastućeg autoritarizma, kapitalizma i socijalističkih pokreta, globalizma i nacionalizma, kao i obećanja i izazova novih tehnologija i veštačke inteligencije. Jung ističe da sve političke i društvene strukture obećavaju sigurnost, ali ne uspevaju da zadovolje dublju potrebu pojedinca za smislom. To stvara kolektivni nemir – osećaj da, uprkos napretku, nešto suštinsko nedostaje.
Jungovo rešenje za egzistencijalne krize sa kojima se danas suočavamo – bilo da je u pitanju rat, nova tehnologija ili bilo koji drugi globalni problem – ostaje u procesu individuacije – putovanju ka samosvesti, ličnom rastu i integraciji nesvesnih sadržaja. Prema Jungu, istinska promena u društvu ne može nametnuti spolja političkim ili tehnološkim sredstvima, već mora doći unutar pojedinca, koji treba da se suoči sa svojim nesvesnim motivima, strahovima i projekcijama.
Samo u suočavanju sa nesvesnim – kroz samosvest, moralnu odgovornost i integraciju senke – greške iz istorije neće se ponoviti, a biće moguće oslobođenje od kolektivnog iracionalizma koji vodi do svetskog rata, društvenog kolapsa i tehnološkog ropstva. Ovaj proces unutrašnje revolucije transformiše pojedinca u svesno delovanje, omogućava otpor ideološkim krajnostima i tako gradi harmoničnije, moralnije i odgovornije društvo.