U ovoj monografiji istražuju se istorijske, kulturne i filozofske pretpostavke koje su pratile nastanak Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija (1948), analizirajući debatu o tome šta zapravo znači „univerzalnost“ ljudskih prava. Posebna pažnja posvećena je UNESKO-vom projektu o filozofskim osnovama ljudskih prava, koji je 1947. godine predvodio francuski filozof Žak Mariten. U okviru tog projekta organizovana je debata koja je okupila intelektualce, diplomate i filozofe iz različitih delova sveta – uključujući predstavnike zapadnih liberalnih demokratija, ali i različitih islamskih, konfučijanskih i drugih „ne-zapadnih“ tradicija – kako bi pokušali da definišu zajedničko razumevanje ljudskih prava.
Ova studija pokazuje da je, uprkos početnoj raznolikosti stavova, konačna verzija Deklaracije bila oblikovana prvenstveno prema zapadnoj liberalno-humanističkoj koncepciji ljudskih prava, zasnovanoj na individualizmu, autonomiji subjekta i ideji prirodnih prava. Ideje predstavnika islamskih, konfučijanskih, hinduističkih i drugih „ne-zapadnih“ tradicija, koje su naglašavale zajednicu, dužnost i harmonične odnose između pojedinca i društva, uglavnom su bile marginalizovane. To je dovelo do ograničene legitimnosti i problema u primeni ljudskih prava u različitim kulturnim kontekstima, kao i do tenzija između univerzalističkih i relativističkih pristupa, koje i danas oblikuju globalne rasprave o ljudskim pravima i kulturnoj raznolikosti.
U završnim poglavljima ove monografije razmatra se pitanje mogućnosti globalnog konsenzusa o ljudskim pravima u svetu dubokih kulturnih razlika. U tom kontekstu, analiziraju se filozofske vizije Hansa-Georga Gadamera (pojam „fuzije horizonata“); Čarlsa Tejlora (politika priznanja i dijaloškog razumevanja); Džona Rolsa (koncept „preklapajućeg konsenzusa“ između različitih moralnih i političkih doktrina); Jasuakija Onume (međucivilizacijski pristup i ideja interkulturalnog dijaloga); Đanija Vatima (hermeneutika otvorenosti i tolerancije) i Dimitrija Mitrinovića (ideja kosmopolitske sinteze istočnih i zapadnih duhovnih tradicija), koji na različite načine traže put ka uspostavljanju interkulturnog temelja univerzalnosti ljudskih prava. Zaključak studije naglašava potrebu za hermeneutičkim pristupom, zasnovanim na uzajamnom razumevanju i interkulturnom dijalogu, koji bi prepoznao dinamičku prirodu ljudskih prava i doprineo prevazilaženju konflikata između različitih kultura i civilizacija.
https://www.bloomsbury.com/us/eastern-and-western-conceptions-of-human-rights-9781978771918/